1/ Jeden z największych – co do ważności, jak też co do objętości i rozmiarów! – nabytków w naszej Bibliotece w ostatnim czasie: Nový encyklopedický slovník češtiny. Dwa potężne tomy (po z grubsza 1000 stron każdy!) wydane w roku 2016 przez praskie Lidové noviny stanowią imponujące źródło wiedzy o języku czeskim – o jego strukturze, funkcjonowaniu, rozwoju i współczesnym opisie. Wśród autorów są m. in.: Petr Karlík, Marek Nekula i Jana Pleskalová (jednocześnie redaktorzy tego kompendium), a także Alexandr Rosen – ofiarodawca encyklopedii. Publikacja dostępna jest w Czytelni ISZiP.
2/ Srbija i njen Jug: „južnjački dijalekti” između jezika, kulture i politike, Tanja Petrović, Beograd 2015
„Ključno pitanje na koje pokušavam da odgovorim u ovoj studiji glasi: kako je došlo do toga da se teritorijalno određeni jezički varijeteti povezuju sa kategorijama niskog kulturnog ukusa i nizom negativnih pojava u srpskom društvu, te kakve društvene i političke implikacije ima to povezivanje?” [Tanja Petrović]
3/ РЕЧНИК ПОЈМОВА ЛИКОВНИХ УМЕТНОСТИ И АРХИТЕКТУРЕ TOM I А – Ђ, Београд 2014
Informacje o publikacji dostępne są na stronie SANU: https://www.sanu.ac.rs/Izdanja/NoveKnjige.aspx?arg=81
4/ Етимолошки речник српског језика САНУ, TOM II, Београд 2006; TOM III, Београд 2008
Етимолошки речник српског језика „престројава се у ходу”, што тај ход, у најмању руку, не убрзава. Амбиција да се начини етимолошки тезаурус не би била лако ни брзо остварива ни кад је реч о језицима са краћом историјом и знатно мањим корпусом. У случају српског језика, недостатак збирне базе дијалекатске лексике и ваљаног историјског речника околност је која никако не олакшава њено остварење. Чињеница да су код Срба досад изостале те и неке друге нужне предрадње ипак не пружа довољан изговор да се одустане од почетне тежње ка свеобухватности захвата и свестраности приступа, тим пре што, с обзиром на савремене тенденције у науци и образовању код нас и у свету, сваком годином постаје све извесније да је у питању посао који се овде и сада ради једном за свагда. Свесни да је што потпунија документованост облика речи и њихових употреба у времену и простору први и најважнији предуслов успешне етимолошке анализе, и даље ширимо круг дијалекатских извора ексцерпираних за ЕРСЈ, а, почев са овом свеском, знатно темељније ексцерпирамо све оне историјске изворе који су остали изван домашаја Даничићева Рјечника из књижевних старина српских и Rječnika hrvatskoga ili srpskoga jezika Југославенске академије. При том у већој мери него до сада потврде, како савремене тако и исто-ријске, илуструјемо одабраним примерима, како би речи могле бити што боље сагледане у своме језичком и културном контексту. Критички став према непосредним лексикографским изворима више пута нас је, посебно у случајевима хапаксних облика и значења, приморао на проверу њихових података, што је значило додатни утрошак времена, али се неретко показало оправданим… [Из Увода]
https://www.sanu.ac.rs/Izdanja/NoveKnjige.aspx?arg=25
5/ СРПСКИ као страни језик у теорији и пракси : тематски зборник радова 3, главни уредник Весна Крајишник, Београд 2016
6/ Nadzor nad tijelom: Vrhunski sport iz kulturološke perspektive, Ozren Biti, Institut za etnologiju i folkloristiku, Zagreb 2012.
http://www.ief.hr/Izdava%C5%A1tvo/tabid/67/agentType/View/ID/179/Default.aspx
7/ SKRIVENI ŽIVOTI – Prilog antropologiji ruralnih žena, Lynette Šikić-Mićanović, Biblioteka Centra za urbane i ruralne studije – Knjiga druga. Institut društvenih znanosti Ivo Pilar, Zagreb, 2012.
Knjiga Skriveni životi: Prilog antropologiji ruralnih žena Lynette Šikić-Mićanović važna je zbog najmanje dva razloga. Prvi se od ovih razloga tiče činjenice da socijalno i regionalno osjetljiv problem društvenog položaja žena u ruralnim sredinama, koji knjiga obrađuje, nije dovoljno društveno problematiziran. Drugi razlog tiče se doprinosa ove knjige trenutnom stanju spoznaja iz kvalitativne metodologije u Hrvatskoj. Knjiga se objavljuje u Hrvatskoj, na hrvatskom jeziku, u znanstvenoj zajednici u kojoj se rade tek prvi koraci u usvajanju kvalitativnih pristupa i metoda. U takvom kontekstu, način na koji autorica problematizira sebe kao istraživačicu, način na koji daje preporuke za daljnja istraživanja, te način na koji se odnosi prema javnim politikama, važan je doprinos humanističkim i društvenim znanostima u Hrvatskoj.
Lynette Šikić-Mićanović u ovoj knjizi uspijeva znanstveno kompetentno provesti istraživanje i na temelju njegovih rezultata formulirati preporuke javnim politikama. Aktivna društvena uloga ali i minuciozan znanstveni terenski rad Lynette Šikić-Mićanović rezultirali su studijom koja će zasigurno postati dio literature u kolegijima koji obrađuju kvalitativne pristupe unutar društvenih i humanističkih znanosti u Hrvatskoj. [Prof. dr. sc. Inga Tomić-Koludrović]
Ovaj rad predstavlja značajan znanstveni doprinos istraživanju rodnog identiteta ruralnih žena u Hrvatskoj po svojim teorijskim i metodološkim dosezima. Osim konceptualne jasnoće, sadržajnog bogatstva, valjano izvedenih zaključaka i obimne literature, rad predstavlja vrstan primjer kvalitativnog istraživanja, interpretativne i humanističke antropologije te refleksivne etnografije. Kao takav, bez dvojbe će koristiti širokom krugu stručnjaka, od istraživača, preko sveučilišnih nastavnika do političara, a predstavljat će i nezaobilazno štivo studentima društvenog i humanističkog usmjerenja, kod kojih je razumijevanje interakcijskih temelja svog subjektivnog svijeta i subjektivnog svijeta druge osobe, kao i ovladavanje osnovama kvalitativne metodologije ključno u razvoju profesionalnih kompetencija. [Prof. dr. sc. Vedrana Spajić-Vrkaš]
8/ Mjesto izvedbe i stvaranje grada, Valentina Gulin Zrnić, Nevena Škrbić Alempijević i Josip Zanki, Institut za etnologiju i folkloristiku – Hrvatsko društvo likovnih umjetnika, Zagreb 2016.
Zbornik Mjesto izvedbe i stvaranje grada rezultat je istoimenog projekta osmišljenog i provedenog ove godine u suradnji Hrvatskog društva likovnih umjetnika i Odsjeka za etnologiju i kulturnu antropologiju Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu, odnosno znanstvenog projekta pod vodstvom Jasne Čapo Žmegač. Koncipiran prema modelu međusektorske suradnje, u kojoj kulturna i znanstvena djelatnost udružuju svoje specifične kompetencije u istaživanju određene problematike, u ovom slučaju uloge koju umjetnost ima ili može imati u društvenoj proizvodnji javnog prostora, projekt je imao i dvostruki ishod – rezultirao je produkcijom novih umjetničkih radova i znanstvenim istaživanjem koje se posredno ili neposredno na njih odnosi. (…)
Sabirući teorijska i povijesna istraživanja te analize pojedinačnih slučajeva umjetničke intervencije u javni prostor, zbornik radova Mjesto izvedbe i stvaranje grada jedinstvena je publikacija unutar hrvatske akademske zajednice koja obrađuje interdisciplinarnu temu odnosa umjetnosti i javnog prostora. U istraživanju i promišljanju te teme od iznimne je važnosti upravo etnološka odnosno kulturnoantropološka perspektiva. Ujedinjujući inovativna teorijska polazišta s empirijskom znanstvenom metodologijom, ona nužno korigira likovno-kritičku identifikaciju umjetničkih fenomena, a tumačeći složenost društvenih relacija koje umjetnička djelatnost podrazumijeva, promišljanje o umjetničkim fenomenima vraća u konkretan sociokulturni kontekst.
[Ivana Mance]http://www.ief.hr/Izdava%C5%A1tvo/tabid/67/agentType/View/ID/217/Default.aspx
9/ LICA NIGDINE Društveni i prostorni okvir razvitka hrvatskog sela, Maja Štambuk, Biblioteka Centra za urbane i ruralne studije – Knjiga četvrta. Institut društvenih znanosti Ivo Pilar, Zagreb, 2014.
Tekstovi u ovoj knjizi nastajali su u razdoblju od 1996. do 2009. godine. Objavljivani su uglavnom u knjigama – izvještajima nastalim na temelju empirijskih istraživanja. Glavni poticaj njihovu ponovnom objavljivanju bio je argument mojih kolega da je dobro imati na jednome mjestu barem neke radove iz ruralne sociologije, jer da je to znanstvena disciplina koja u Hrvatskoj izumire; doista, sve manje je ruralnosociologijskih istraživanja, sve manje je aktivnog interesa da se selo istražuje i promišlja kao strateški važan prostor, sve je više onih koji misle da o selu sve znaju, dapače da znaju što je za selo najbolje. Problem bi bio mnogo manji da upravo takvi ne odlučuju o seoskoj budućnosti. A o tome kako je hrvatskom selu danas, s kojim se temeljnim razvojnim problemima susreće, zašto nesnalaženje u koncipiranju napretka seoskog svijeta ostavlja teško nadoknadive demografske, komunikacijske, prometne, infrastrukturne, gospodarske, kulturne i svake druge manjkove, nešto će čitatelj naći u ovoj knjizi. Selo i seoski prostor najvrednije je što Hrvatska posjeduje, pa je teško razumjeti kako je moguće tako kontinuirano neodgovorno upravljati tim razvojnim resursom. Objektivno, višestruke su mogućnosti razvoja ruralnog prostora i one bi trebale biti velik izazov i zadatak kao i poziv projektantima njegova razvitka. [Prof. dr. sc. Maja Štambuk]